Kad unatoč nagovaranju drugara i nasuprot zdravom razumu, moraš samo jednom da odgovoriš krelcu, kome je želja da te uvuče u svoju prljavu jazbinu ne bi li se i on malo povaljao u kakvom takvom prisustvu bilo čije (naspram njega) uzvišene egzistencije.
-E pazi onu budalu, revnosno se trudi da bilo koga spusti u svoju kaljugu i da malo nahrani dušu. I to ne jednom, nego konstantno, svakodnevno i neumorno. To mu je način bivstvovanja.
-Moram samo jednom da mu ukližem, počeo mi je ići na živce!
-NE! Ne budi izdajnik. Zar nismo zaključali vrata od podruma i bacili ključ?
-Ma znam ali moram SAMO JEDNOM, i neću više kunem se!
-Ok, učini mu toliko i nagradi ga svojim rafalom, ali se i pazi jer ko sa djecom spava upišan se budi.
