Zaglaviti u prošlosti.
Prošlost je mjesto gdje je sve bilo bolje.
Sutra uopće nije bitno, jer ništa više nema smisla, ništa više nije važno.
- Dedo, oko unukovo, ajde d'idemo u apoteku po one tvoje tablete, ustaj ispred tog prozora....
- Ne pijem ja tablete više, ne treba mi to! Ništa mi bolje nije! Kad je moja Živka bila živa, spremila bi aspik... narezala fino, nit za doručak, nit za ručak, nego za dušu...taj je liječio SVE...nema toga više....sad samo iz kesice nešta...kesica supa..kesica tjesto...jebale vas kesice...
- Ma znam dido da ne piješ.....ali kupuješ...ajde, neće meni dat' bez tebe....a treba mi..ona mrcina Ognjen me gnjavi nešto...da ti ne pričam sad....treba mi, didoooo...aj, kupit ću ti burek putem, pravi....ko onomad što je baka spremala....
- A vidi ga našta ličiš?! Da te baba vidi tak'og, kurac bi ti iziš'o igdje iz ove sobe. Obuci se...tako poderan ćeš na ulicu, međ' ljude...da vidiš ti kad smo baba i ja išli do pazara.....uuuuu što je Živka znala da se spremi....i sebe i mene.....
- Dobro dido...znam, znam....baka bila bomba...nego, požuri...ode nam bus, ko će drugi dočakat...
- Ma kakav bus isusov......kad sam ja onomad svoja dva vranca uprego.....
- Jooooooooj deda majketi.......ima da piješ tablete, pa makar me Ognjen rasčerećio od šupka do usta!
