Slavuj sa peskom u glasu. Pesak je zaradio litrama ispijenog alkohola pevajući razularenoj masi opijenih i ošamućenih svatova dok se čuvao da mu mladoženja ne prosvira čelenku pucajući iz tetejca po šatoru. Rinta danonoćno pevajući jedne te iste pesme jednoj te istoj stoci, ali onoj stoci koja ga poji ojerima, evrima i eurima. Svoj lebac mesi u ge duru. Bori se da ga ne slome godine pevanja u mokrim cipelama na ispraćajima februarske klase. Bori se da ne popušta više kalašturama u tigrastim bodijima koje ga saleću trudeći se da mu prenesu neku veneričnu bolest. On se bori, a godine prolaze - ZAM-a više nema, Renome ga neće, za Grand trebaju pare. Da ide samostalno sa svojim cedeom, boji se. Pući će sve ono para što je sačuvao! Trebao bi i da misli na budućnost pošto četvrtu deceniju uveliko gazi, a dece još nema. I dok tako dani prolaze, puno grlo reči melodično izgovorenih, ali duše stegnute kao najzategnutija struna, zorom se vraćajući kući u prazan krevet, gleda u nebo i misli: Dokle ovako!?
Na televiziji ide pesma:
:Zatvorite vrata od kafaneeeee, ne puštajte nikoga iz njeeee:- E moj Rade, kad ću ja tako kao ti...:uze flašu i potegnu:
