Dobro poznat osećaš koji se manifestuje pri gašenju PC-a.
Start-Turn off computer-turn o.. (sažaljenje) Neka ga nek' radi još 2 sata.
Stvar koja zavisi od perspektive. Ti vidiš seljaka u džipu sa penalskim tablicama a on vidi sirotinju u starkama koja ide pjeske i medjusobno se sažaljevate.
Ono što osetiš kada shvatiš da te iza jednog rafa slučajno iskrsla bivša devojka posmatra sa suzama u očima dok kupuješ kondome u supermarketu.
Najgore moguće osećanje koje možete imati prema nekome. Mržnja znači da vam taj neko i dalje nešto znači, ravnodušnost da vas zabole, ali sažaljenje predstavlja tugu, jer taj neko ne vidi koliko je glup, a a pritom se smatra veoma pametnim.
- E molim te, jel možeš da me odvezeš do baba Jeline kuće. Hoću grudvama da joj slomim prozor.
- Molim?! Imaš bre dvadeset godina godina i hoćeš da razbiješ prozor??
- Kako se bre ne sećaš kako nas je jurila kad smo bili klinici. Ma ajde bre, biće baš kul.
- Jurila nas je jer smo joj pravili štetu. A i nikad nas nije ni udarila kad bi nas uhvatila, niti cinkala matorima. Plus što je sad u invalidskim kolicima.
- I? To znači da hoćeš? Kad krećemo?
- Ne, neću. A tebi treba pomoć lekara. Tužno je šta si postao, a bio si tako kul lik.
- Ne verujem kakav si smarač. Nećeš čak ni da gledaš? Ima da vrisnemo od smeha.
- Nije tebi lako.
Ozloglašeni motiv koji ipak vrši pos'o.
-Pustio sam ga, bi mi žao, sto puta je već polagao...
-Bila sam sa njim iz sažaljenja.
Masovna pojava u društvu kada kroz glumu sažaljenja pokušavamo da sakrijemo ljubomoru zato što neka osoba potpuno pobeđuje u svim trivijalnim kategorijama u kojima mi nikada nismo mogli.
Patetičnom konstatacijom da je neko lep, a prazan... bogat, a prazan... zgodan ali prazan pokušavamo u očima naših sagovornika da opravdamo to što mi nismo bogati, lepi i zgodni time što mi "nismo" prazni. Ili bar tako mislimo.
- Jaoj, nisu mi jasne ove devojke...Vidi onu nesrećnicu, napućila usne i stavila čarape u brus i misli da je neka riba. Mozga bez.
Jadna, isteći će joj rok trajanja pa će morati da ekspresno nađe neki mozak kada je dečko bude isterao naglavačke iz stana zbog bolje ribe.Ovu rečenicu uglavnom izgovara devojka čije se fotografije na fejsu sastoje u bacakanju po sobi uz razbarušenu kosu i štikle od petnest centimetara, koja misli da time što se na njene fotografije ne lože matori pedofili dobija malo na mozgu. Takođe je izgovara i dečko koji tu ribu neće moći da pojebe ni kad joj bude istekao rok trajanja.
Navela bih još dosta primera, ali dovoljno je da se setite kad ste nekoga pljuvali zato što mu život ide mnogo lakše nego vama, a smatrate da je na nižem intelektualnom nivou od vas. Da li se kresnula za ocenu ili je u pitanju lik koji smuva ribe na trulu foru ili je kopija barbike, zbog čega toliko dotiče ljude koji tvrde da nikada, apsolutno nikada ne žele da postanu to? I zašto sebe toliko izdvajati iz mase?
Setite se, svi mi činimo masu.
Kad kupiš Diplomat bombonjeru samo zato što ti je žao da gledaš kako godinama čami na polici čekajući nekoga da je odvede sa sobom, na neku svadbu ili u beli svet...
Ej Pero... Daj skini onu bombonjeru tamo...
Šta? Diplomatu ? Šta ti je bre Mile, to stoji ovde godinama, istekao joj rok još pre 7 meseci, to mi stoji tamo da skuplja prašinu..
Ma nema veze, skini je ( Mile i dalje krije emocije prema jadnoj Diplomati, ali Pera kao vešt prodavac intuitivno napipava o čemu se radi)
Aaaaaa... To tebi malo proradile emocije a? Žao ti jadne bombonjerice koja sama čami godinama, čekajući Godoa?
Daj Pero ne seri, hoću da.... Da... Ma treba jednoj tu iz komšiluka kutija ta, za neki rad... Nešto...
Ok ok, evo nosi je, poklanjam ti je, tvoja je!!! Ajde šećeri, javite se sa medenog meseca, želim vam lep zajednički život! kiss
...
