Sažaljenje

Masovna pojava u društvu kada kroz glumu sažaljenja pokušavamo da sakrijemo ljubomoru zato što neka osoba potpuno pobeđuje u svim trivijalnim kategorijama u kojima mi nikada nismo mogli.
Patetičnom konstatacijom da je neko lep, a prazan... bogat, a prazan... zgodan ali prazan pokušavamo u očima naših sagovornika da opravdamo to što mi nismo bogati, lepi i zgodni time što mi "nismo" prazni. Ili bar tako mislimo.

- Jaoj, nisu mi jasne ove devojke...Vidi onu nesrećnicu, napućila usne i stavila čarape u brus i misli da je neka riba. Mozga bez.
Jadna, isteći će joj rok trajanja pa će morati da ekspresno nađe neki mozak kada je dečko bude isterao naglavačke iz stana zbog bolje ribe.

Ovu rečenicu uglavnom izgovara devojka čije se fotografije na fejsu sastoje u bacakanju po sobi uz razbarušenu kosu i štikle od petnest centimetara, koja misli da time što se na njene fotografije ne lože matori pedofili dobija malo na mozgu. Takođe je izgovara i dečko koji tu ribu neće moći da pojebe ni kad joj bude istekao rok trajanja.

Navela bih još dosta primera, ali dovoljno je da se setite kad ste nekoga pljuvali zato što mu život ide mnogo lakše nego vama, a smatrate da je na nižem intelektualnom nivou od vas. Da li se kresnula za ocenu ili je u pitanju lik koji smuva ribe na trulu foru ili je kopija barbike, zbog čega toliko dotiče ljude koji tvrde da nikada, apsolutno nikada ne žele da postanu to? I zašto sebe toliko izdvajati iz mase?
Setite se, svi mi činimo masu.