Osoba s fakultetom koja je nadišla to da koristi samo stručne termine. Njegove rečenice toliko obiluju stranim riječima da se upitate pričate li sa strancem. Tehnika struje svijesti od Joyceova Uliksa je mila majka za to. Njegov cilj nije da ljudima bude štogod jasno, da nešto nauče iz njegova izlaganja, već da se osjeti superiornijim. Ujedno, mogućnost da svršava na sugovornikov izgubljeni pogled koji ga ne može pratiti, neprocjenjiviji je od Mastercarda.
A: Što ne pozoveš Grgu? Grgo, 'vamo.
B (potiho): Brate nisi normalan, to je serolog kakvog još nisi vidia.
A: Pa Grgo, di si, šta ima?
C: Moje poimanje univerzalnog purgatorija me ponukalo na koherentno shvaćanje postulata između persone i lokusa okoline. Gorčina dekadentne supresije emocija rezultira imanentnim fecesom unutar some kao takve. Integralnost ekspresionista Muncha te njegov egzistencijalni krik nam ukazuje na surov realitet libertasa.
A: Šta kaže?
B: Da je bia na klonjari, da nije uspia pustit Leonarda, da se pritom nije htia derat od muke jer mu odgoj zabranjuje i da je sranje postalo cjelovito s njim kao osobom.
