Krenuli ste. Izabrali ste put i onda odjednom shvatili da je to ponovo bilo pogrešno skretanje. Napred ne možete, nazad jako teško. Ostali ste bez rešenja. Sve opcije ste iscrpeli i ne znate šta i kako dalje.
U prevodu, najebali ste. Nema narednog koraka, došli ste do tačke propadanja. Kraj jedne ravne ploče. Ipak se ne okreće. Jebiga. Možda možete istim putem nazad, ali niko vam ne garantuje uspeh. Povratak će biti znatno teži. Ali. Ali ko ga jebe, probaćete.
Ubi ili budi ubijen. Borite se za dah, za život. Pokušavate da rešite neki problem. Sve u svemu jako zajebana situacija.
1 - ŠŠšštaa vi to radite? Stoko, znala sam da me varaš! Đubre pokvareno, neću da te pogledam više u životu!
Kratka pauza. Šta sada? Tačka bez povratka.
2 - Nije kao što izgleda. To jest jeste, ne mogu to da poreknem, ali stani, stani. Da se vratimo mi u prošlost. Sa kim si ti bila prošle srede, aaaa? Misliš da ne znam?
1 - Sad si prevršio svaku meru! Govedo jedno. Crkni!
Gađa ga vazom, otvara mu glavu i odlazi.
To mi je i bila namera. :) Šalim se, morao sam da dam tu dozu sjebanosti na kraju. :D
Sad kad sam ovo pročitala, setila sam se jednog mog eseja iz filozofije u srednjoj, slična tematika bila, a i rečenice neke dosta podsećaju... Dobro je ovo, Reme :) +
Odlična :) +