Lokalizam, naravno vojvođanski.
Opisuje žensko čeljade koje mnogo voli da sluša svoj glas iako nema šta pametno da zazbori. Priča bez početka i konca, bez ikakvog reda, sve dok svojim umilnim glasićom, kao kobra, potpuno ne hipnotiše nesrećnog slušaoca i onda, kao iz prekrasnog čokoladnog kolača počnu lagano da bodu tragovi orašastih plodova, na koje je utopljenik, nažalost alergičan. Sitne otrovne strelice odapete sa vrha jezika počinju da peku.
Kao i sve ostale pudle, jeste pas, al nije pisa, više namirisani pacov.
Špica je je isto to, samo skraćeno.
- Dragaa moja, ta ti suknja stoji odličnoo. A i mnogo je dobra da se kombinuje, sa svim što imaš, nije da imaš mnogo, al opet fino ćeš ti to uklopiti.
