spomenar

Spomenar (il` ti dnevnik za uspomenu) je bio jedan od trendova generacije 80, 90-tih, koja je u skolu isla bez mobilnog telefona, I phone-a, MP3 playera, PSP-a i slicnih sranja, vec jednostavno samo sa sveskama i knjigama. Spomenar je bila sveska u koju su se upisivala pitanja tipa: Kako se zoves, kada si rodjen, gde si rodjen, cime se bavis, za koga navijas, na koga se lozis, sta ces da budes kad porastes, ko ti je najbolji drugar, sta mislis o vlasniku dnevnika itd. Onda bi svi iz odeljenja poceli da popunjavaju i odgovaraju na ova pitanja u cilju ostavljanja dobrog utiska za dalja vremena. Spomenar se cesto popunjavao za vreme casa, pre koga su se svi uvek svadjali - ko ga popunjava sledeci. Cesto je (ukoliko je to spomenar neke dobre ribe) bilo neophodno radi popunjavanja upisati se u red koji je mogao da potraje i po nekoliko dana.

Nekada:
Lik 1: E, aj mi se upises u spomenar.
Lik 2: Ma daj bre, to je totalno pederski.
Lik 1: Brate, Sanja je napisala na koga se lozi, dacu ti da procitas!
Lik 2: Dogovoreno!
Cita... Lik 1: Evo! Napisala je da se lozi na tebe!
Lik 2: U jebote! Do jaja, ne znam sta bih bez tog tvog spomenara!

Sada:
Lik 1: E jesi li video najnoviji pornic Suzane Mancic? Evo gledaj! (upali I phone i akcija krece na sred casa).
Lik 2: Do jaja, imam neku do jaja muziku u fonu, ono kao zadnji album Ane Kokic, ma ekstra je!
Lik 1: Ne znam sta bih bez mobilnog keve mi!
Lik 2: Ma mob je vrh!