Opšte je poznato da se narodu jebe za kišu, žito, stoku i ostale časne i radosne stvari, koje se vekovima prenose sa kolena na koleno. Jebe im se za sve. A to je i suština srpskog naroda - jebanje.
Od kako se nebeski narod spustio na zemlju, jedino što su imali želju da prenose sa kolena na koleno su žene, snaje, komšinice i ostatak ženskog sveta, rodno nepovezanih sa njima.
Odatle nastadoše i narodne poslovice, koje su vremenom izmenjene i izvrnute, jer su uglavnom zapisivane u manastirima. A i gde su drugo mogli da budu, kada su monasi i časne sestre jedini u zamlji koji nisu jebali, pa su imali vremena da nauče lepo pisanije.
Retke koje su zapisane u originalnom izdanju, ali danas su pogrešno tumačene. Dovoljno je samo posmatrati ih sa dozom seksualne konotacije:
- Nije sramota pasti, sramota je ne dići se.
- Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
- Batina ima dva kraja.
- Bez alata nema ni zanata.
- Bez muke nema nauke.
- Bolje je umeti, no imati.Vremenom izmenjene:
- Ne jebe kita golema, no jebe iskustvo u jebača. (Ne bije boj svetlo oružje, no boj bije srce u junaka).
- Bolje kurac izdrkati, no ga u neiskusnu stavit' (Bolje je svoja proja, no tuđa pogača).
- Bolje rob gospodarici biti, nego neiskusno čeljade podučavat' (Bolje je dobroga služiti, nego rđavu zapovijedati).
- Žbun raste, al' kita je i dalje golema. (Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada)
- Bolje sisa u ruci, no pička u Bosni. (Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani)
- Kuja se roka dok je vrela (Gvožđe se kuje dok je vruće).
- Dobra spika više jebe od dobrog kurca. (Jezik je više glava posekao nego sablja)
- Ko kitu meće u tuđu ženu, otkinuće mu. (Ko prst međ' tuđa vrata meće, otkinuće mu).
...
