Razni plemići iz naše srednjevekovne istorije o kojima dotična istorija jako malo zna. Najviše o njima saznajemo iz epskih narodnih pesama gde su opisani kao najveći dobrotvori, najjači i najhrabriji ratnici itd. Međutim, kada malo čitamo između redova, shvatamo da oni nisu bili ništa drugo do razmaženi plemići, kavgadžije i alkoholičari. Radi bolje ilustracije navodim dva junaka, Miloša Vojinovića i kraljevića Marka Vukašinovića.
Primer 1.
Miloš Vojinović
Sestrić cara Dušana Silnog. Živi sa čobanima na Šar Planini. Po nagovoru svoje braće nepozvan odlazi u svatove da bi branio ujaka od eventualne prevare domaćina. E, kada stigne na svadbu, do izražaja dolazi njegov karakter.Kad su bili putem putujući:
Zlu nauku Miloš naučio
Kod ovaca u Šari planini,
Pospavati svagda oko podne;
On zadrema na konju kulašu;
Kako dizgen oslabi kulašu,
Diže glavu, ode kroz svatove,
Obaljuje konje i junakeDakle, džabalebaroš koji je navikao da spava po ceo dan, pa pošto je rano ustao, prispavalo mu se oko podne i odmah po dolasku je napravio metež i pometnju. I još mu nije dovoljno što je napravio pičvajz već mu je za to kriv konj, a ne on sam, jer, šatro, konj bi trebalo da bude fini i kulturan.
Kad se prenu Miloš Voinović,
Te sagleda caru oči čarne,
Kulaš ide s konjma carevijem,
On pokupi dizgene kulašu,
Pa išćera njega iz svatova,
Udara ga oštrom bakračlijom,
Po tri koplja u prijeko skače,
Po četiri nebu u visinePošto se malo smirio pretukavši tri gosta koja su htela da mu uzmu konja, logično, prvo je potražio kafanu.
Pa on ode tražit' mehandžiju:
"Mehandžija! daj da pijem vina."
Mehandžija njemu odgovara;
"Id' odatle, crni Bugarine!
"Da s' donio Bugarsku kopanju,
"Ako bih ti i usuo vina;
"Za te nisu čaše pozlaćene."
Pogleda ga Miloš poprijeko,
Udari ga rukom uz obraze,
Koliko ga lako udario,
Tri mu zuba u grlo sasuo;I, naravno, šta je prvo što je uradio u kafani? Prebio je konobara.
Malo kasnije menja cara u dvoboju i ubivši svog protivnika, kao svaka bitanga, ne pokazuje prema njemu ni malo poštovanja.
Pusti koplje Miloš Voinović,
Te prikova bijelo Latinče,
Prikova ga za Leđanska vrata,
Pak mu rusu odsiječe glavu,
Kulašu je baci u zobnicu;Da ne dužim o njemu dalje zbog mesta za pisanje, nego da pređem na drugi primer.
Primer 2.
Marko KraljevićNaš ultimativni junak i najveći alkos od svih Srba u pisanoj istoriji. Skoro svaka pesma o njemu počinje sa:
Vino pije Kraljeviću Marko...
A još maltretira i konja da pije sa njim:
Pola pije, pola Šarcu daje...
Poznat po uništavanju putne infrastrukture, koja inače svima treba, al' on govedo zapeo da preorava put. Kada su mu Turci fino rekli da to ne radi, jer koja budala preorava puteve, on ih je pobio. Šuruje sa vilama, koje su inače zla bića u našem folkloru, pa bi se moglo reći da bi to u modernom smislu značilo da ima veze sa kriminalnim krugovima. Ne poštuje vlast:
Dok ne dotera cara do duvara...
I žene tretira kao robu:
Pa on uze tri đevojke
I podijeli braći za ljube...Jedina pozitivna stvar koju je učinio je da je on začetnik diplomatske korespodencije u Srba:
Knjigu piše Kraljeviću Marko,
Sitnu knjigu caru u Stambolu,
Marko piše, car mu otpisuje...
