Jedan specifičan soj ljudi.Odlikuje ih ne preterana inteligencija, konstantno zblanut izraz lica i podatak da uvek bolje igraju u inostranim klubovima nego kod nas ( pa mačko, pa kako što, pa kinta je kinta ). Što se tiče njihovih izjava u novinama, novinari se uopšte ne bi trebali truditi da ih iznova i iznova intervjuišu posle utakmica- samo neka urade copy-paste, verujte mi,narod neće primetiti.
novinar: Šta imate da kažete o današnjoj utakmici?
fudbaler: aaaaaaaa......paaaaaaaaaaaa.......ovaj ....današnja utakmica je bila utakmica mog života.....aaaaaaaaaa pobedili smo Bački jarak sa 2:0 aaaaaaaaaaaaaaaa.....značiiii nemam reči......ostavili smo srce na terenu... aaaaaaaaa.....igrali smo svim srcem za naš klub, naše navijače..............aaaaaaaaaa.........navijači su bili naš 12. igrač ovaaaj...... i želim da im od srca zahvalim na tome.
Veoma prepoznatljiva vrsta. Od ostalog gradjanstva izdvajaju se po veoma suptilnom stilu oblacenja i jos ponekim stvarima. Oblacenje podrazumeva najnoviju trenerku sa lastisom za stezanje nogavice, patike (po mogucstvu air max ili puma ferrari),a kao neizbezan detalj tu je sweet years majica. Pozeljno je da majica ima neki detalj koji šljašti, npr. cirkone.
Tako obucene mozete ih videti u brojnim kaficima, kladionicima, na ruletu itd.
Ako popricate sa njima saznacete da oni vec imaju ugovoren inostrani angazman, u madjarskoj, bugarskoj, rumuniji, a da je trenutno igranje u nasoj trecoj ligi njihov gest zahvalnosti prema domovini.
Naravno reci ce vam i kako su za njih interesovanje pokazali partizan i zvezda, ali da "šef" nije hteo ni da cuje jer bi se neodostatak takvog pojedinca u njegovoj ekipi itekako osetio.
I za kraj ono najbizarnije. Ako se slucajno tokom prenosa lige sampiona ili utakmica reprezentacije nadjete u kladionici sa pripadnicima gore navedene vrste cucete i da su oni bili mnogo veci potencijali od vidica, ivanovica, kezmana, obradovica i kako su im se smejali u mladjim kategorijama.
Igraju za reprezentaciju Srbije, sto se nikad ne bi desilo da nema korupcije u fudbalu.
Ali, sta cemo?
Mi smo obicni ljudi, koji se sakupe da bi gledali njih, da bi navijali za njih, i da bi ih bodrili, dok se ovi rekreativci zajebavaju tamo.
Njih zabole, oni igraju svuda po svetu, prime za jednu nedelju koliko prosecan srbin za 10 godina.
Oni ipak pricaju kako je put fudbalera pun patnje i bagova, kako im nije ni malo lako, i kako im je cast da igraju za svoju zemlju.
Ne, nije tako.
Oni orgijaju 2 sata pred utakmicu.
Oni piju pivo 2 sata pred utakmicu.
Onda izadju tamo, i daju "sve od sebe", izgube od zemlje za koju prvi put cujem, i kazu kako su kontrolisali igru sve dok nisu primil prvi gol(za 0:1) i onda im je naglo pao moral, a protivnici su dobili krila, te ih, nakon izuzetno prljave igre napunili 0:8.
U nasoj reprezentaciji ima i nekoliko dobrih, casnih ljudi, koji stvarno vole svoju zemlju(necu ih navoditi).
Kada odrze svoj potresni govor, oni se zapute ka svojoj petospratnoj kuci, sve pevuseci kise jesenje, za slucaj da ih neko prati...
