Filmovi koji su se popišali na sva visokobudžetna holivudska ostvarenja istog žanra. U njima uglavnom ne glume sisate tinejdžerke koje zapinju i padaju kada ih ubica juri, nema skupih specijalnih efekata ni ubica sa raznoraznim spravama za mučenje, koji oživljavaju već šesnaest delova, ali su kud i kamo strašniji, i kada ih jednom gledaš, nikada ih nećeš zaboraviti. Deluju mnogo mračnije, muzika je jeziva a negativci uvek odvratno ružni i strašni, radnja je ponekad na trenutke nelogična i mistična, ali to još više plaši. Setite se samo leptirice, glave šećera i variole vere, i sve će vam biti jasno. Filmovi nikada nisu postali kultni na svetskom nivou, ali možda je tako i bolje..
Verujem da bi se Fredi Kruger, Džejson i Majkl Majers zavukli ispod kreveta kada bi ovako nešto gledali.
