Srpski kraljevski univerzitet

Bilo koji državni univerzitet u Srbiji, ne zato što je zemlja monarhija, ne zato što ga sponzoriše kraljevska porodica, već iz prostog razloga što na fakultetima postoje čitave dinastije među profesorima. To funkcioniše i u monarhiji, i u komunizmu, i u demokratiji.

Deda se uglavnom školovao na raznim Sorbonama, Kembridžima, Oksfordima, došao nazad u Jugoslaviju i prilikom osnivanja fakulteta, postao profesor na dotičnom.

U vreme SFRJ, sin se školovao na tom fakultetu gde mu plemeniti otac radi. Naravno da je materiju držao u malom prstu, kada je u detinjstvu pre azbuke i brojeva slušao ono šta mu roditelji (jer se drug Tata pre rata oženio svojom koleginicom) pričaju o budućoj profesiji, koju su mu izabrali pre nego što se i rodio. Već u osnovnoj i srednjoj školi, morao je da briljira iz srodnih predmeta, a prijemni ispit je bio puka formalnost. Svaku ocenu manju od desetke, ne da bi poništavao on, već bi to činio drug Tata, pa njegovi profesori ne bi smeli da mu se zameraju, i gledali bi krajnje blagonaklono. Odmah po okončanju fakulteta, postao je asistent- ne rođenom ocu, jer to nije bilo ni dozvoljeno- već njegovom kumu/prijatelju.

Svestan šta je preživeo, on se zakleo da neće sina prisiljavati da se bavi istom profesijom. Međutim, njegov sin (odnosno unuk osnivača dinastije) odjednom postaje razmaženi adolescent, koji živi od ćaletove univerzitetske plate. Za 18. rođendan na poklon dobija kola, sa 19 živi u malom iznajmljenom stanu, u kome se devojke samo smenjuju. Dva meseca pre prijemnog ispita, dok njihovo cenjeno unuče ima stotinak neopravdanih u gimnaziji, deda i baba vrše pritisak na sina, a on konačno natera svog zvekana da se uozbilji i upiše isti fakultet kao i oni. Nije nešto briljirao na prijemnom, ali ko bi smeo da se zameri gospodinu Ocu i gospodinu Dedi. Fakultet nekako završava: iako je otac poluzainteresovan za njegove rezultate, iako je sam potpuno nezainteresovan za sopstvene ocene, ovoj dinastiji se jednostavno ne sme zameriti. Tako se posle fakulteta, sa prosekom ne većim od 8, 50 zapošljava kao asistent nekom od kolega njegovog oca. Na vežbe dolazi svaki deseti put, uglavnom jer ni ne zna ni svoj raspored, ni na kojoj je katedri, ni kojim odsecima predaje.