Preterujemo u budženju sopstvenog/narodnog samozadovoljstva jer smo u stanju da 100X repriziramo izjavu polupospanog&pijanog stranca-adolsecenta gde nam u lice kaže kako je u Srbiji odličan "prrrovod".
Desi li se da neko iz Gruže ili Osečine ima izložbu slika u pariskoj prestižnoj galeriji, identifikovaćemo ga kao beogradskog studenta ili mladog umetnika kome je Beograd dao prvu šansu.
Malo fali da svet prepozna nekog sjajnog tipa kome su roditelji omogućili da studira u inostranstvu, inostrastvo ga prepoznalo i zaposlilo-nama preostaje da smo ga još u porodilištu detektovali kao vunderkinda.
Skloni smo divljenju Njujorku kao simbolu kosmopolitskog grada. Američki filmovi i izjave domacih VIP persona("Moram opet u New Yorka..") to potvrdjuju. Puna su nam usta tolerancije i ljudskih prava.
Pa, ipak, umemo i ovako :
-Doselili su nam se sunarodnici koje je rat uvalio u sranje-mi smo ih nazali "izbeglicama i raseljenim licima" umesto svojim komšijama.
-Doselili su nam se i Kinezi, ali i njima nalazimo manu.
-O prebijenim i ubijenom strancu ne mogu - mnogo je.
Ko bi mogao sa nama, posle svega?
