Nešto čemu se Srbi više raduju, nego hleba da jedu, jer ne vole mnogo ono što bi se nazvalo "civilizovana diskusija". U normalnim situacijama, ako već nema druge nego da se sagovornik mora nadvladati, to se čini na udarce (argumentima). Međutim, kod Srba, svaki razgovor sa suprotstavljenim stavovima se ubrzo pretvara u žučnu raspravu, a još brže i u svađu, a propisi Prave srpske svađe glase da protivnik mora biti oboren- treba ga dokusuriti verbalnim nokautom. Drugog nema- eventualna šteta je nebitna. Pobednik jednostavno mora videti kako se sagovornik slama.
Žena: Dragi, možeš li molim te da izneseš smeće?
Muž: Hajde, sačekaj da mi se završi poluvreme...
Žena: Ali dragi, usmrde mi se kuhinja...
Muž: Dobro bre, ženo, još 10 minuta.
Žena: Jaooo meniii... Da sam se udala za onog Pribićevića, znaš šta? Sada bih bila supruga doktora nauka!
(Muž ignoriše)
Žena: A i imao je veću kitu nego ti!
Muž (cinično): A tako!? Samo da znaš, i tvoja sestra mi mnogo radije daje!(izbacivanje televizora kroz prozor, šamaranje, leteći tanjiri, zvanje hitne pomoći,...)
Par dana kasnije
Kum: ...I to ti je rekla?
Muž: Da, i ja njoj onda kažem za njenu sestru, kako mi radije daje...
Kum: E, alal ti vera, neka si joj rekao!
