Nema povratka. Sada ideš napred jer znaš da je nemoguće vratiti se tamo odakle si otišao, uveren da nikada nećeš poželeti da se vratiš, da nikada nećeš zažaliti. Ideš napred svojevoljno, odlučno, raskrstio si, rešio. Ali, ne možeš da se ne osvrneš. Tehnikom neosvrtanja još nisi ovladao (što ne znači da nećeš - za sada je dovoljno što si srušio mostove). Znači, osvrćeš se da sagledaš poslednji put provalije iza sebe i pitaš se, ne bez čuđenja, ne bez bola, ne bez gubljenja daha - gde si, u kojoj tački, u kom trenutku sjebao svoj život.
