Najčešća dilema koja se javlja par sati posle završene slave.
-Dvadeset prvi januar, negde oko 4 sata ujutro. Domaćin i domaćica sede između ostataka meksičkog pasulja i jagnjetine, još osećajući tupi bol u vratu od rodbine koja se njime služi kao navigatorom za ljubljenje pri pozdravljanju. Deca spavaju u kutiji za drva, pored Smederevca. Đed gleda vojnu knjižicu i smeška se.
A: Nego, ženo, muči me nešto...
B: Reci, Božo?
A: Što ćemo za sledeću slavu?
B: A da ga ti meni oblajviš malo, pacove nosati? Lepo je meni moja majka govorila da se udam za onog Rusa, em što je pun k'o Džaja, em što ima kitu k'o Godzilin rep, em što ne bih...
A: Stani, smiri se, zajebajem te...
B: JA OVDE DA RINTAM PO CEO DAN, PEREMPEGLAMKUVAMPUŠIM! Ah. Zezaš me. U redu. Dođi 'vamo, onda, uspela sam da sakrijem nešto rozen torte od malih gremlina.
