Većina roditelja, da ne kažem svi, u početku sazrevanja svog čeljadeta se ponaša veoma zaštitnički i pokušava da mu ukaže na razne pretnje koje vrebaju sa svih strana. Prvi izlasci tek ispilelog mezimčeta najčešće započinju bombardovanjem raznoraznim pitanjima i naredbama, kao što su ''Ima l' tamo droge?'', ''Nemoj da se tučeš'', ''Prećuti ako te provociraju, ima raznih budala''... Idealna prilika za provokaciju. Dobro, da je idealna i nije baš, ali jednom se žrtvujte i njihovu ''priču'' verovatno više nećete slušati.
-E mama, odo' ja.
-Ajde, ljubi mama svoju lepoticu. Pazi se, ima svakakvih budala. I ne zavlačite se po kojekavim budžacima.
-(o ne opet!), Važi, aj žurim!
-E slušaj, ne ostavljaj piće za stolom. Znaš kako su onoj maloj Živkinoj sipali neke droge, jedva živa ostade?
-(e saće vidiš), A nije to ništa. Ovde se iz VC-a dimi k'o iz parne lokomotive na Šarganskoj osmici, k'o uđe koluta očima kao da ga Tajson nokautirao. Šta me gledaš tako, stvarno ti kažem. Razbijenih lobanja kol'ko ih ima i na Ćele kuli, a slomljenih zuba po podu više nego pikavaca. Onaj što ih skuplja garant šuruje se stomatološkom ordinacijom.
-Iju, crno dete. A ja tebe puštam u to leglo narkomana?! Cccc...
-A tek da vidiš šta je neki manijak curicama radio prošli put. Ja se izvukla kroz prozor, zato sam i došla onako pocepanih čarapa. Neki ćelavi ih sve postrojio u kolonu po dve i onda...
-Dosta bre, ti ćeš meni...! Stanimire, dolaz' ovamo i ponesi svoj vojnički opasač! Brže! Saće ti se crveni guzica ko obrazi u Sibiru, nezahvalnice jedna! M'rš u kuću!!!
