Moje omiljeno pitanje upućeno kelneru.
Može mi se, jer dolazim retko u Beograd.
Ulazim furiozno u neki fensi kafić gde sede fensiraniji pratioci sa svojim devojkama koje su napičene šminkom i namontirane push-up garderobom. Uzavrela atmosfera usled čavrljanja. Kelner me pita šta želim da poručim.
(kelner): Izvolite!
(ja): Pa šta znam...(češkam se po obrazu)
Šta piju kučke po Beogradu?
(sa pogledom ladnim ko špricer i smirenošću Klint Istvuda)(kelneru treba da dođe k sebi nekoliko sekundi...)
Ovaj... pa... ovaj... martini... pretpostavljam...(ja) Onda dva martinija!
(Muk u kafiću. Ne čuje se ni zujanje muve. Proždiru me pogledom sa otvorenim ustima. Šok traje par sekundi među gostima, a onda počinju prigušeno čavrljanje, i pogleduju s vremena na vreme u mom pravcu)
(kelner dolazi posle tri minuta i šapuće)
Brate, e, ovo ti je na moj račun, dakle, ulepšao si mi dan, preko glave su mi... (sasvim tiho) ove kalašture. Samo požuri sa pićem, dok se nisu organizovali da te linčuju...
