Jedan od oblika završnog pitanja konobaru, nakon konačne odluke da se krene, i nakon poslednjeg špricera pred fajront, popijenog iz prevrtače.
Značenje ovako traženog računa dublje je od one ''da platim pa da idem'' zapovesti, jer dobar deo ovog pitanja - taj koji ga je postavio konobaru postavlja i samom sebi.
Doduše, u potpuno drugom značenju.
I bez traženja konkretnog odgovora.
Duboko zamišljen nad samim sobom i preplavljen osećanjima, još pojačanim od alkohola koji je pio do tada, preispitujući (ko zna zašto) svoje postupke i dotadašnji tok svog života.
U zavisnosti od konobara, odgovor može biti čisto izgovorena cifra uz profesionalno dodavanje fiskalnog računa, ili pak pošalica kao (bezuspešan) pokušaj da se oraspoloži primetno ''potonula'' mušterija.
:konobar zaključava ulazna vrata, zatvara prozore i navlači zavese:
- Konobar, je l' to vreme da svedemo račun? :pogled nazad na čašu, okretanje iste u mestu i nešto nalik pokušaju osmeha:
- Jeste gospodine. :Uzima lopatu za sneg naslonjenu na vrata:
- Reci šta sam zgrešio? :dubok uzdah, pogled mu se zamišljen gubi u daljini:
- Jebo si mi sestru, a sad ću ja tebi da jebem mater!
