Prvo pitanje koje će vam postaviti roditelji ili rodbina kad se vratite sa nekog putovanja. Ne kako vam je bilo. šta ste videli, da li je bio udoban prevoz ili jeste li umorni. To su nebitne sitnice. Bitno je utvrditi da li ste jeli neku životinju koju kod nas možete naći samo u pet-šopu, koliko je strana kuhinja lošija od naše i da li ste gladni - od najvećeg značaja kod babe koja je već spremila 6 jela da vas iznenadi.
Ovo pitanje je valjda psihička posledica gladovanja srpskog naroda kroz istoriju i iza njega stoji iskrena briga da u belom svetu nigde ništa nema da se jede, a i šta ima da ništa ne valja.
-Sinko, dođi da te izljubim. Kako si?
-Evo baba, juče sam stigao iz Australije. Znaš kako je tamo lepo, video sam...
-Ja, ja, nego šta si jeo? Tamo oni ništa kuvano nemaju, a i oni kenguri su im mršavi. Evo baba je tebi spremila! Hehe, nema 'tice do prasice!
-Ma daj baba, imaju internacionalnu kuhinju, restorane svih vrsta. Nego jebeš to, čuj ovo, nećeš poverovati šta sam video: idemo mi džipom po pustinji...
-Eto i sam kažeš da je pustinja. Kako si mi smršao! Aj der uzmi ove musake... Ništa ti tamo nisi jeo...
