Uzvik koji se često mogao čuti među dečurlijom mahom ispred škole, ili preko dana na igralištu. Pored Sege- Mege, vožnje biciklom i prepričavanja raznih priča naduvanih preko granica mašte bilo je popularno i razmenjivanje sličica. E tada je na scenu stupala rečenica iz naslova. Naime nije bitno da li si skupljao igrače Lige šampiona, Prvenstva sveta, ili su to bili Pokemoni, Digimoni, Nindža Kornjače. Vreme kada si bio faca ako imaš sličice Roberta Karlosa, Ronalda ili Učitelja Splintera, Pikačua. Vredna sličica se čuvala i retko se menjala za neku, osim ukoliko neko ne bi ponudio 4-5 drugih za tu jednu. Sve većom ekspanzijom računara skoro da više i nema buljuka dece kako se otimaju za sličice i svađa oko toga ko ima bolje.
( Dvorište osnovne škole pre 15 godina )
- Šta imaš ?
- Imam Ronalda, Gatuza, Sedorfa, Klajverta, Miloševića, Zidana..
- Jaoooo Zidan, daš mi Zidana..
- Nema šanse, to mi najvrednija sličica, niko u školi je nema..
- Eee, daš Ronalda onda ?!
- Dam, ako mi ti daš Marka van Bastena i Davidsa..
- Ali, gde ide dve za jednu ?!
- Ronaldo je bolji od obojice, vredi oćeš ili nećeš ?!
- Ajde daj..
