Prestati sa svakim daljim razvijanjem ličnosti. Počinješ da se uklapaš u bezličnu masu ljudi. Postaješ prosečan. A očekivalo se da postaneš jebeni genije. Naučio da piše latinicu sa četiri godine. Dobio Vukovu diplomu. Velika nada rodtelja, uzdaju se u tebe. Ponos familije.
Zatim kreću lude godine. Prva riba, prvo opijanje, prvi kres, prva duvka, prvo snifanje, prvi stond. Stondiraš i sa životom. Stagniraš.
Pojavi se osoba koja te nije videla desetak godina, od tebe se već očekuje da si Paganini poliglota sa diplomom Harvarda. Izlaziš pred nju, bazdiš na alkohol i jeftine cigare. Pitaju se da li si to zaista ti. Onaj mamin doktor i tatin inženjer.
Totalni krah ličnosti.
Polako postaješ teret svojoj porodici, počinješ da parazitiraš. Majka pita, kad ćeš naći posao, otac se moli da napumpaš bilo koju, samo da ima unuke. A ti ni jedno nit drugo.
Rodbina te već odavno izbegava kada te u parku vide kako se žickaš za pajdo. Kažu, uhvatio se u loše društvo. A znaju da zavaravaju sebe. Stagnirao si sinak. Nisi još shvatio. Niti ćeš. Gotovo je za tebe.
: Muk u zgradi, čuju se samo sirene hitne pomoći, žena se dere kroz suze : "Oživite ga, oživite ga". Kasno je. U crnoj vreći odnesoše mladića koji je ovrerio u liftu. On, uzdanica porodice. :
A on gleda odozgo, namršti se : "Pu, znam gde sam pogrešio. Jebi ga, nema nazad."
