Par štaka, zaostalih od davne povrede, koje se koriste za brzo napredovanje u poštanskom redu, na dan podele penzija.
- Jel' mogu ja, znate...
- Dobro, dečko, prođi...
- Hvala, bako, hvala (gnik gump gnik gump)
(Šalter: pip pip pip pip, škrab, isplat isplat isplat)
- Doviđenja, i hvala još jednom...
(...)
- Jeste vi videli njegove noge, komšinice?
- Ma jesam...
- Nije taj uopšte povređen, taj samo šeta štake pred nama.
- Jeste, al meni ga žao, viđam ja njega kako igra košarku, pa mislim možda je pao...
- Malo sutra pao! Ne budite naivni, čuva taj štake u ormanu za preko reda dok mi treba da skapamo ovde... ne bi ga ja pustila, lepo sam videla da savija nogu u gležnju, folirant!
.............
(Ulazak u kuću)
- Sine, ne ostavljaj te vašljive štake u sobi, nosi ih u podrum! Jesi opet išao preko reda?
- Kevo, štake prekoreduše uvek pale, bapci su milosrdan svet!
- C c c, nesrećo, navlačiš nesreću na vrat...
- A bilo ti dobro kad sam ti onomad don'o tupla za dva minuta dok su se penzosi klali pred šalterom?
- Pa jeste bilo brzo, sine, neću da se žalim...
- Kevo: brzo?!? Bilo je ko Western junion!
- Dobro, dobro, bilo je k'o taj kauboj... samo ih nosi u podrum da mi ne smrde ovde do sledeće plate!
