vadjenje na bolest, iznemoglost, malu penziju i sve ostalo sa čim se inače sreću stara lica.
Sedim ja do prozora u 56ici, bus regualrno staje na Sajmu.
U masi primećujem jednu bakutu koja se pod punom pijačnom opremom (cegerom i ovim modernim kolicima na 2 točkića) probija kroz masu ljudi koji pokušavaju da uđu.
U stilu MOSAD-a, baba pravi prepad, prosto preleće stepenike.
Velikom brzinom osmatra okolinu, ne uočava prazno sedište.
Nastupa bes, zbog neuspelog ulaska.
Zatim sledi razočarenje, kad shvati da niko ne želi da ustane.
Ova opaka manipulatorka se ne predaje tako lako, prelazi na uigrani plan B.
Počinje da se trese, obara glavu. Maramicom briše čelo i ufće, toliko glasno da me iritira...
ja: Baba, oćeš da sedneš?
baba: Ajde sinko, molim te, oba kuka sam operisala.
deda iza mene: Da mi daš broj doktora, lepo te je on opravio kad možeš da guraš mlađe od sebe.
Ja ipak ustajem, baba sede i nastavi po planu B da se briše.
Par sekundi kasnije, bakuti zvoni mobilni.
Ko ju je zvao, nemam pojma, ali bakuta je zaboravila na plan C (kad ti ustanu pravi se da ti je malo bolje) i razvezla priču sve u 16 ...
