Ako preskočimo bespotrebno jezičko cepidlačenje raspravom je li sintagma iz naslova pleonazam ili ne, možemo sa sigurnošću utvrditi da su pomenute grupe vrhunski stručnjaci u tumačenju svega neobjašnjivog i savetodavci čija se reč naprosto mora poštovati.
Pisani tragovi njihovih mudrolija ne postoje, već se usmenim putem prenose s generacije na generaciju i svojim proročkim sposobnostima obavezuju buduća pokolenja na poslušnost.
Nepoštovanje njihovih zaveta sa sobom povlači rizik strašne kletve, nezavisno od toga da li preplašeni subjekt veruje u natprirodno ili ne, a za to da poveruje će se usrdno pobrinuti prenosioci usmenog predanja, kao svedoci koji su svojim očima videli kako se kletva ka neposlušnom ostvaruje.
-I, prestade ti da pušiš? Kako, majke ti?
-Pa lepo. Iskašljavam pihtije svako jutro, a ubi me i finansijski. Sad sam rešio, evo već deset dana, sve što bih potrošio na cigare, ubacujem u jednu kutiju, to kao kasica da mi bude, i hoću dogodine od tih para da uzmem nešto polovno.
-Pazi, fino je to, al znaš kako kažu stare babe - Nije kom je namenjeno, već kom je suđeno..
-Pa kakve veze to ima sad, šta lupaš?
-Ne znam ja, al ovaj moj komšija Cane, ne znaš ga ti, batalio pljuge i skupio pare da uzme prikolicu i samo što je dovezo u dvorište, udari grom i sprži je na licu mesta. Pa ti vidi. Nije se s tim zajebavati.
-...češ, češ... U pravu si, daj bolje da mi to popijemo!
