Politički otpad minulih vremena, sposoban da se prilagodi novonastalim uslovima i ispliva na površinu. U savršenom momentu napuštaju tonući brod i priključuju se novom. Njihova odanost ima rok trajanja. Dok brod ne počne da propušta. I dok skontaš da brod tone, oni će već biti u sigurnijoj luci
Naviknuti na privilegije, teško ih se odriču. Stoga nije previše bitno od koga će ih dobiti. Držaće kapetana na dlanu, dok ovaj drži kormilo u rukama.
I kad misliš da ih je novi talas istrijebio, prevario si se. Opet ćeš ih sresti na ulici, gledati na TV-u. Doduše u novim bojama, sa novom demagogijom, ali opet punačke, vesele i zadovoljne. Psovaćeš ih glasno, istovremeno se diveći debljini njihove kože, odsustvu njihovog obraza i beskrajnoj snalažljivosti koja ih krasi.
Pacovi će uvijek biti tu da te potsjete na prošlost. Nametljivo i direktno dokazujući da se ništa nije promijenilo.
-Poranio si.
-A eto, volim ja tako na vrijeme da dođem.
-Sjedi sjedi, šta piješ?
-Tablete jebiga. Znaš kako je, dođoše ovi novi, teško se snalazi čovjek, uzima to danak.
-Ružo, daj mu nešto... sok neki... vodu... ma bilo šta.
-Može sok. Eto znaš već što sam došao. Ja bih se priključio ako je moguće nekako. Napustio sam ove stare, nisam se našao tu, shvatih da to nije to.
-Da, shvatio si posle 12 godina. Dosta ti je trebalo. Imaš i posao, djeca ti rade, žena, sva rodbina. Šta ćeš više? Neće ti to niko dirati.
-Pa eto, znam sve, al ja bih da pomognem nekako ovoj vašoj stvari. Dopada mi se ovaj vaš novi, lijepo priča, sposoban je.
-Aha. Ti si mi četvrti od jutros, stari pacov na novom brodu. Znaš šta? Poslužićeš ti. Idi kući sad, zvaćemo te brzo. Nisi tako loš.
-E sila ste. Ljubim ruke gospon, do skorog viđenja.
