Nekada, pre pojave mobilnih telefona sa alarmom koji se ponavljao u određenom vremenskom intervalu, sve dok ga potpuno ne isključite, ljudi su se na svakojake načine snalazili da se dignu iz toplog kreveta, ušuškani i opušteni, bez ikakve želje za mrskim odlaskom na posao (ili školu).
Tu je bio stari radio-budilnik, pa onda onaj stari analogni sat na navijanje sa metalnim zvonom ili onaj pijačni analogni, koji je radio uz pomoć jedne AA baterije, kao i televizor sa opcijom uključivanja u određeno vreme.
Uvek je prvo "naštelovan" sat. Određeno je vreme za koje je planirano da se ustane i on je postavljen negde u radijusu malo daljem od krajnjeg dohvata ruke. Sad, slobodan je izbor da li se korisnik opredelio za "staromodni" sat na navijanje sa metalnim zvoncem koji prethodno nije navijen pa u po noći prestane sa radom ili za "moderni" pijačno-kineski plastikaner koji je imao taj "fetiš" da se "zakuca", pa da kucka do beskonačnosti, al' da se kazaljke ni za milimetar ne pomere.
Drugi korak je postavljanje alarma na radiju. Birate vama najomrženiju radio stanicu (ili barem onu koja pušta po vašem mišljenju najskaredniju muziku), postavljate vreme i molite se da društvancetu iz EPS-a neće pasti na pamet da u toku noći igraju igru isključivanja struje.
Treći korak je programiranje TV-a za uključivanje. "Bljesak" iz "prozora u svet", po mogućstvu neke vama najomrženije TV stanice je sasvim dovoljan da vam da snage da iskočite iz kreveta i razbijete ga. Daljinski od TV-a skloniti što dalje, tako da biste morali da ustanete iz kreveta da biste isključili uređaj ili makar promenili kanal. A, kad već ustanete iz tople postelje, zašto da se i ne spremite za radni dan. I ovako i onako je dan počeo užasno.
Samo, nešto je mnogo svetlo napolju za ovo doba dana. Da, ponovo ste se uspavali. Jebi ga, život ide dalje.
