Simpatični omladinac sa vrelog beogradskog asfalta, bistra oka, čista lica i glasa koji zvuči kao da su mu mošnice konstantno pričepljene ( beogradska verzija bečkog dečaka ) Njegova lirika se svodi na kukumavčenje o ljubavnim jadima, fantazije o maloletnicama ( koje su isto sa vrelog asfalta, te su malo zagorele ) , i ekipi iz kraja ( koja je takođe s usijanog asfalta, tako da im se može prikačiti etiketa " topla braća " ) Njegovi fanovi se sastoje od mačkica, tigrica, i ostalog zverinja iz oblasti Amazona, trinaestogodišnjih klinki koje su već 15 puta patile zbog "prave ljubavi" dok su muški fanovi glatko obrijani šmekeri za koje je diskutabilno s koje strane kordona su bili 10. 10. 2010. Ostali se jednostavno mogu svrsati u grupaciju " Fenseri koje bi trebalo kandidovati za Darvinovu Nagradu " . Fanovi takođe vrše ritual brijanja dela svoje obrve, u stilu junaka ove definicije. Cvija na kritike uzvraća tako što na svom veb sajtu kači parole u stilu "Ljubomorne duše mogu da mi puše" , uvijene u neku priču da on ipak voli sve nas pored svega. Filantrop. Šteta samo što nije svestan da kritika može biti i pozitivna, to jest ona vrsta koja je ovom asu srpske hip-hop scene hitno potrebna. Ukratko, momčina koja grabi ka uspehu i slavi, samo zemlju ne oseća, jer ima vazdušni đon.
Za ono šta Cvija peva da radi klinkama po klubovima ( skida grudnjake, deli broj, i tera fanove da ga prepoznaju po obrvi ) u Americi bi dobio 10-12 godina mardelja i mogućnost da postane kučka izvesnom gospodinu Afro-Američkog porekla, sa 140 kila i imenom Sambo.
