Osoba koja se nalazi na novčanici od 50 dinara. Na njegovu veliku sreću, a našu veliku žalost, još uvek se smatra najvećim srpskim kompozitorom svih vremena.
Njegovo stvaralaštvo predstavlja vrhunac srpskog ranog romantizma- u trenutku dok je u ostatku sveta i pozni polako smatran prevaziđenim (poslednji evropski čisto ranoromantičarski kompozitor je već bio umro kada se Steva rodio).
Vrhunac njegovog stvaralaštva predstavljaju 15 rukoveti za hor bez instrumentalne pratnje (molim vas, kakve to ima veze što je u vreme časova orkestracije visio po minhenskim kafanama, zbog čega je izgubio državnu stipendiju- ovo je verodostojan istorijski podatak!) i Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog.
Veoma je originalan u smislu da se PRVI setio kako je moguće bez posledica maznuti nešto malo od naroda, uraditi jednostavan horski aranžman i onda tresnuti publici u lice SVOJU kompoziciju... U tom smislu, veruje se da je Goran Bregović mokranjčeva reinkarnacija.
Mnogi vole da kažu da je Steva Mokranjac toliko veliki, da mu čak ni u Evropi u to vreme nema premca. Jer, ko su spram njega, nazovi savremenici:
Antonjin Dvoržak
Leoš Janaček
Nikolaj Rimski-Korsakov
Petar Iljič Čajkovski
Aleksandar Skrjabin
Sergej Rahmanjinov
Klod Debisi
Đuzepe Verdi
Đoakino Rosini
Đakomo Pučini
Gustav Maler
Bela Bartok
Rihard Štraus
Igor Stravinski (mlad doduše)
Arnold Šenberg
Edvard Grig
Jan Sibelijus
... I još nekoliko drugih, takođe beznačajnih kompozitora.
