Vest koja tera na suze i smeh u isto vreme. Na licima napaćenih i starih ljudi, radost i sreća se itekako vide.
Kada je oni izgovaraju, izgovaraju je sa ponosom. Lavovski.
Ako sam penzioner nisam stoka! Imam i ja neki ponos. Jest da primam crkavicu ali sam zahvalan i na tome. Samo ta dva puta u mesecu mogu da prošetam gradom kao čovek i da me nije sramota. Da svratim u kafanu, da vidim šta rade ovi moji starci, odem do apoteke da kupim meni i babi lekove, da uzmem kiflu i podelim sa golubovima... - preuzeto iz '' Memoari jednog penše''
Oni sa većim primanjima se šepure. Bole ih kurac...
- Oh, dobro jutro komšija, kako ste od jutros?
- Hvala na pitanju, dete moje... nešto me reuma stisla, al' kako mi bilo sinoć, ne žalim se. Juče...
- Četiri hiljade i petsto četrdeset tri dinara, deko.
- Ubaci mi i dve žvake.
- Softi, šok žvake, čunga lunga...
- Daj one gde ima tetovaže, navalila baba da izgleda kul pa...
- Je l' opet na recku, čika Labude?
- Vraćaj tu svesku dole, KUČKO. STIGLA PENZIJA!
- PARE NA SUNCE, ČIČO!!!
- EVOOO: šmekerski baca novčanik pet metara u vazduh: OPAAAAAAAAA, NIJE DEBEO!
- Gde bežiš, pička ti materina! OBEZBEĐENJEEEEE!!!
