Žigosanje, srpsko narodno oružje, ili hobi. Veliki društveni pečat udaren na čelo užarenim žigom zlih jezika licemera. Radi raspoznaje, radi slojevitog odvajanja onih ''loših'' od onih ''(ne toliko)boljih''. Pandan urezanoj kukači na čelu iz Tarantinovih ''prokletika'', samo na finjaka, kroz ismevanje. Licimuri satiru kroz satiru. I baš kao Bred Pit, naš narod se usavršio...
Metaforička metla za čišćenje sve društveno nepoželjne žgadije, iako delovanje ove žgadije nema posledice po druge, al' jebiga, i Ćorkan je igrao po ogradi klizavog mosta. Metla za čišćenje moralnih kvazimoda u rangu sa Mermeladovim, za onesposobljavanje istih za ikakvu popravku i napredak, jer i u slučaju poboljšanja, uvek ostaju ''silovatelji'' - barem im tako ''piše na čelu'', narod napis'o. A narod ne greši. Nikad.
- A ona mala s ćoška?
- Ta nju smo već obeležili, eno cela varoš bruji o njenom pobačaju.
