Lakonoge, brzonoge, dugonoge. Iako koristimo te izraze da obeležimo odlike devojačkih tela čije uzbibane dojke prkose gravitaciji ali njih ne smemo baš previše javno pominjati, one same nisu ništa lakših, bržih ili dužih nogu nego što je to priroda regulisala kao normalno.
Stisonoge bi dale, ali teško, nerado, kao da im vadiš bubreg ili zub, a ti bi zapravo da im dodaš još jedan organ. Mučiš se oko njih, trudiš i boriš, dok i ti i ona znate da je krajni ishod već zapisan u zvezdama. Priroda je to, ne može se protiv prirode. Daj odmah, da se ne mučimo.
- Nemoj... neko će naići...
- Neće, ne boj se, zaključao sam i kapiju i kućna i sobna vrata i privukao ormar preko njih.
- Ma... bojim se, mislim da nisam spremna...
- Šta tu ima da se sprema? Ne izlaziš na ispit!
- Ama da je ispit lako bi ja, no sam čula nešto...
- Šta si čula?
- Da ti je glavić kao zvonce za biciklu...
- Nije bre, nemam ja ručkicu na glaviću, 'ajde širi noge pa da počnemo...
- Kol'ko da širim?
- Kol'ko možeš, trebaće ti...
