Veoma vispren i neisfuran odgovor starijih šalabajzera na vaš zahtev da se upali svetlo dok jedete.
Mrkli mrak u kući, polako napipavaš put do stola, vidiš samo konture hrane i ljudi oko sebe.
Ti: Dajte ljudi, upalite to svetlo da jedemo k'o ljudi.
Ćale: Što? Ne znas gde su ti usta?
Trenutak u kafani (ili bilo kom drugom mestu opijanja) kada jedan od subjekata kaze: Brate mrtav sam, ne mogu vise odo da spavam, a vi u strahu da cete ostati sami za stolom u ispijanju poslednje ture preklinjete doticnog da ostane jos pola sata pod izgovorom da ne pijete sami (valjda zato sto se covek oseca totalnim alkosom tek kad ostane sam za stolom)
Djole:E brate kraj, patos odo da kuntam!!!
Ja:Cek bre sekund, koji ti je, ostalo mi pola piva, necu valjda sam da pijem?
Djole:Sto? Ne znas gde su ti usta?
