Koristimo kada hoćemo nekako da prekinemo neprijatnu tišinu a nijedna tema za razgovor nam ne pada na pamet. Iako je smo to izgovorili da bi razbili monotoniju, sagovornik često ne skonta foru i zažalimo što smo išta i rekli.
Autobus : Posle razmenjenih par rečenica Milan i Mirko prekidaju svaki razgovor. Mirko je prilepio glavu na prozor dok se Milan meškolji u sedištu pored.
Mirko: ......khm.../%$.....
Milan: Što si se tako raspirč'o brate?
Mirko(zbunjena pogleda): Aa?
Milan: Pa rek'o vidim baš si se rasprič'o ne mogu da dođem do reči od tebe.
Mirko: A, to...Hm.
Milan u sebi: Ko me ter'o da išta govorim.
