Omiljena rečenica svake komšinice u zrelim godinama, u trenutku nedostatka inspiracije za upućivanjem nekog zanimljivijeg komplimenta.
- Dobro jutro Nešo sine!
- Dobro jutro! (Kakvo crno dobro jutro, idem da spavam ženo nisam spavao tries` osam sati)
- Što si ti vredan, u sedam sati po hleb. A ne ko onaj moj nesposobnjaković, spava do 12!
- Jesam vredan, ali nije ni Džoni toliko lenj. (Da bre ženo, baš u prodavnicu kod brkate Nade da idem u košulji i Paćotiju kupljenom kod Mišela. A sin ti leži pijan, ispred Milkine kuće, umislio da joj peva serenadu, al` ako mu siđe njen ćale, general u penziji, biće serenade po njemu. Samo da ne isprazni kućnu kolekciju municije iz dva poslednja rata)
- Vidimo se sine!
- Doviđenja teta Rado! (Al` smaraš matora! Hik! Jebem ti ovaj burek kod Haljima. Il` turaju soju, il` kučetinu, druge nema)
