Pretposlednji stadijum samokritčnosti majke mangupa sa vrelog asfalta.
Dolazi posle brige, a pre odricanja.
Tinejdžersko doba. Bežiš od kuće na par dana. Školu si zajebo. Sa ekipom iz kraja obijaš kisok ispred gimnazije direktoru u prkos, jer te je izbacio zbog demoliranja učionice i bacanja dimne bombe na sednicu nastavničkog veća.
Samokritična mati : - Dokle misliš tako, oko moje ? Pa znaš da majka brine za tebe. Odeš pa se ne javiš. Nemoj više tako...
Jedva punoletan praviš pizdarije većih razmera, ali još uvek bez "odjeka u javnosti". Neka pucnjava na splavu, ali toga ima na sve strane, pa se taman uklapaš.
Samokrtična mati : - Što te nisam abortirala, kad mi je tvoj otac lepo govorio da smo mladi za decu ? A ne da mi milicija dolazi svako malo na vrata.
Već si izašao u novinama i sigurnim korakom gaziš ka "Vidimo se u čitulji". Komšinice uz kafu se gurkaju kada na TV izveštavaju da si pao na Bugraskoj granici sa sto kila belog.
Samokrtična mati : - Slobodno govorite. Ja sam se njega odrekla preko novina!Jebiga, nemaju svi kevu ko Urke iz "Poslednjeg kruga u Monci".
