Ne znam šta je , nikada je nisam imao...
U trenucima kada pokušavam da sačuvam koju paru i ne platim bus, natakarim se na svakojaka stoperska mjesta i čekam. Palac gore, ranac na leđima, putnička torba pored mene i polu - blentava faca na licu.
Ne znam, možda mi se samo čini, ali kao po baksuzluku, i auta rijeđe nailaze. A onda selekcija: "Ovaj je pun, ovaj vozi RAV4, ovaj vozi prebrzo, ovaj vozi JUGO 45, možda će se pokvariti u putu, ovaj vuče alu-profile na korpi"...I tako u nedogled.
A onda tračak nade...Nailazi GOLF 2, prazan, ide sporo i kao da gleda u mene, upalio žmigavac. Prst gore, pravim najpitomiju moguću facu.
Ništa, samo pokaza rukom,nešto promrmlja (kao da sam ga mogao razumjeti), skrenu nekoliko metara iza mene.
Posle predugih dva sata čekanja, upućujem se ka stanici, plaćam staničnu uslugu i kartu kod najskupljeg prevoznika, jer sam na sve ostale autobuse zakasnio..
