Glavni glumac, kad je bio mali, imao je lutku klovna u svojoj sobi, koja ga svako veče, kad treba da spava, urokljivo gleda i smeje se. Pa ne može da zaspi. Pa se klinac sakrije pod jorgan. Pa opet malo gvirne da vidi da li je klovn i dalje tu. A on opet pravo u njega gleda. U pozadini strašna neka muzika. I tako iz dana u dan. I posle kad odraste se plaši klovnova.
Ovo gore navedeno je izuzetno čest motiv u američkim filmovima. Da li je to neka anti-mekdonalds kampanja, ili scenaristi imaju neki urođen strah od klovnova, ili su klovnovi omraženi među narodom, ili ih ljudi generalno ne vole, ko će ga znati...?
A, eto, klovnovi bi trebalo da budu osobe koje ljude zasmejavaju. Kad, ne lezi vraže, čak postoji i zvaničnan stav da ljudi mogu da imaju fobiju od klovnova. Naziva se Coulrophobia.
Uglavnom, ako 'oćete da prepadnete amera, probajte da se obučete u klovna, verovatno će da upali...
