Tačnije strah od nekakve mračne sile i aveti koje joj služe. Javlja se kod dece sve dok ne porastu/shvate da su ljudi ti kojih treba da se plaše.
Svi smo mi zazirali od mraka dok smo bili mali i neiskusni. Nismo voleli da soba bude skroz u mraku pa smo uvek imali neki mali izvor svetlosti, čisto da vidimo ako nam se nešto strano približava pa da se na vreme pokrijemo jorganom preko glave. Uff, koliko sam samo noći prozreo budan čekajući da se pojavi neki gremlin ili, ne daj bože, tuđin. No, preživeo sam kako bih upotpunio svoju sudbinu i napisao ovu definiciju. Verujem da su veliku zaslugu za to imali mojih 7 jastuka koji su mi verno služili do poslednjeg dana, štiteći moju glavu od raznoraznih zala. A da nije bilo jorgana da obezbedi protekciju ostatku mog tela, ne znam šta bi bilo. Još kada se setim kako sam se samo znojio noću zabranjujući svakom svom mišiću da se pomeri 10 minuta nakon što čujem i najmanji šum u prostranom i jezivom hodniku... Eh, ta stara kućerina. Možda su veliki uticaj na to imali horor filmovi koje sam sa potpunom pažnjom gledao i posle 12 (što je za moje tadašnje godine bilo nezamislivo). Nije bio problem odgledati film, problem je bio otići do kreveta nakon što se film završi (a to je podrazumevalo prolaženje kroz hodnik koji je u svakom momentu straha izledao taaaaako dugačak). Verovatno svi znate i onaj osećaj kada idete sami noću, ulica mračna i tiha, a vi imate osećaj da neko ide iza vas pa se konstantno okrećete na svakih par metara. A tek senke na prozorima što su bile zajebane... Kad se setim koliko se samo tripova krilo u tom mraku, svašta sam ja tu video. Sve u svemu, posledice pretrpljenog straha u detinjstvu ponekad i sada osetim, kada noću u stanu nešto iznenada lupi, ili zašušti, ili zaškripi... Samo dohvatim svoja 3 jastučeta, navučem jorgan i okrenem se ka zidu osluškujući svaki šum sve se dok ne zaspim.
Evo par stihova koji dokazuju da mrak svaku situaciju učini mnogo strašnijom nego što ona zapravo jeste:
Ustadoh u 4 jedne radne zore,
seljaci već na nogama - treba njiva da se ore.
Mučenja takvog nema nigde na svetu,
al' takav ti je život u seljačkom getu.
Napolju još mrak i ništa ne svetli,
ako neće sat, probudiće te petli.
Izišo iz kuće na -5 stepeni,
čak se i genitalije zalediše meni.
Pogledam dole - krvava je trava,
u izmaglici malo dalje razbijena glava.
Levo su bili razbacani bubrezi i creva,
'Ju mene grdna!' povikala je keva.
Čuka mi je počela opasno da lupa,
na kući s desne strane otvorena šupa.
Uzeo sam sekiru avliju da branim,
imao sam posla sa nečime stranim.
Pogled'o sam malo bolje, dole u žbunju,
pa to je deda zakl'o još jednu svinju!
Bolest od koje pate zaštićeni svedoci.
