Kao što se Gali plaše da će im se nebo srušiti na glavu, tako se Srbi panično boje da ih ne ubije promaja. E, sad, ono što je jako zanimljivo s tim u vezi jeste činjenica da se niko ne žali na pogubno dejstvo vetra, iako je, što se tiče medicine i fizike, u oba slučaja reč o najobičnijem strujanju vazduha. Valjda je to tako zato što je vetar prirodna pojava, a promaju napravi neka budala koja se na julskih 40 stepeni drzne da otvori prozor.
Najupečatljiviji primer promajofobije doživela sam nedavno, kada je na pauzi operske predstave "Travijata", u sveopštem žamoru ovakvih ili onakvih komentara jedan mladi gospodin u naponu snage izjavio: "Ma ne'am pojma, ubi me promaja."
Niko nije uspeo da dokuči gde je, u dupke punom pozorištu, pronašao promaju, ali to ionako nije bitno. Pronašla je ona njega.
