Jedeš, jebeš, piješ, pušiš, drogiraš se. Kršiš zakone, psuješ boga, ne jebeš živu silu. Mrziš ceo svet i boriš se protiv svih.
Živiš zdravo, jedeš pravilno, vežbaš redovno. Ideš u crkvu, poštuješ zakone, voliš ljude. Donosiš zdravorazumske odluke.
Sve što radiš, radiš jer se plašiš trenutka kada ćeš ispustiti svoj poslednji dah i postati hrana za crve.
Džaba ti sve.
Imaginarnan strah bez osnova. Izvikana stvar.
Razložan je strah od nečega što može da ti se desi ponovo i poznate su ti posledice takvih događaja (lom ruke ili noge i sl.).
Dok sam živ, sve je u redu. Kad umrem, onda više nemam raznoga za strah.
(A nije ništa bolelo ni prošli put kad sam umro).A: - Šta da radim ako umrem od ovog svinjskog gripa?
B: - Ništa se ne brini, prepusti drugima da rade šta treba.
Najčešće potpuno neopravdan i preuveličan strah čija je jedina potpora ubeđenje čoveka da je njegov život vredniji od života drugih samo zato što će iza njega ostati gomila para, ružnih reči i lešinara.
-Kume, šta je to bilo jutros?
-Šta?
-Ma čuo sam da je ispalo neko sranje...
-Sranje?! Kakvo sr... A, da bre... Pa ništa posebno, krenem ti ja po leba, i na semaforu mi čukne neki Čečen ladu mečkom, izađe iz kola, gurne mi ručnu bombu u usta, ispali par metaka u karburator i ode, ja šta ću- gurnem palidrvce na mesto osigurača i evo, doneo sam je deci da se igraju Rusa i Japanaca, nego, ova vodka neće sama da se popije......Joj, nećeš verovati šta mi se desilo- kada sam išla na tezgu u Boljevac, prošla sam pored neke farme svinja i od onog smrada sam dobila takvo gušenje da sam mislila da ću da umrem. Znaš koliko sam se uplašila... Onda me je moj meda odvezao u bolnicu i naredio direktoru da isprazni celo odeljenje jer nisam mogla da podnesem one bolesne ljude koji stenju i jauču kao da ih stvarno boli nešto... Mislim, neka se guraju seljaci u jednoj sobi- navikli su... A posle toga su došli paparaci i onda....
