Brak sa strancem zarad papira i radne vize.
Svršeni pravnik, doktor, profesor ili običan bravar. Koga boli kurac? Ionako proklinješ školovanje, ma kakvo bilo, jer te već pet godina jede plesan beznađa dok na birou predstavljaš samo statističku brojku. I onda, nakon svega što si probao, zaboravljaš i na ponos i na cajtgajstaštvo kome si se kleo na doživotnu vernost. Do tog trenutka omiljena pesma "Imagine", postaje ti siva i sumorna, a sliku Če Gevare skidaš sa zida, ne zato što si izgubio ideale, već zato što se pred njim osećaš postiđen zbog odluke koju ipak donosiš - odlazak i učlanjenje u stranku. I neće proći mnogo vremena dok shvatiš da će tamo biti mnogo seksa. Ali ne nadaj se. Ti sigurno nećeš uživati. A jebaće te ko stigne. Od zamenika predsednika omladine, preko čistačice koja je član stranke od osnivanja, pa sve do glavnog. Ma ne bre glavnog na Vukajliji. Glavnog u stranci. Jedinu, kakvu-takvu poštedu možeš dobiti ukoliko si bliži rod nekog od glavonja u vrhu. E, tad te ne jebu. Barem ne u toj meri kao ostalu marvu. I to je recept. Naravno, niko ne kaže da ćeš uspeti da dobauljaš do posla. Ali, zar ti ionako nisu svi govorili da se danas do posla teško dolazi?
- Brate, jesi čuo za malu sisatu Gagu?
- Čuo šta?
- Pa zaposlili je u bolnici kao medicinsku sestru.
- O sestru im jebem mrtvu baš! Pa drolja mala... Kad pre? Juče došla i odma poso!
- E, pa brate, koga boli kurac što ti i ja lepimo plakate po gradu već dve godine kad šefu nismo rod.
- A ona mu kao rod?!
- Sestričina valjda.
- Mogo bi onda bar da prestane da je jebe.
