Onaj ko i po najvećoj zimi i mećavi skine rukavicu i počinje da glođe.
Juče ujutru izlazim iz kuće prevoza ni na vidiku, taksija nema, kolima i da ne pokušavam da izađem,čekam prevoz 45 minuta i ništa... rukavice mokre skroz, sneg veje, tajfun pirka... Izvlačim prste iz onih delova rukavica predviđenih za njih da bih zgrejao prste držećiu ih stisnutim. Ali oćeš vraga čim sam stisnuo pesnicu osetih neravninu na noktu... gde ću šta ću skidoh rukavicu... jeste da sam odleđivo ruku posle jedno 15 minuta, ali je važno da sam osetio blaženstvo grickanja nokta...
