Striter je ulični pas, ker sa asfalta. Urbana verzija DODž-a i avlijanera, savršeno adaptirana na surovi život na betonu. Veliki grad pruža mnoge mogućnosti za one koji znaju da ih iskoriste, a striteri su jako snalažljivi kad treba doći do hrane. Pored overavanja kontejnera i deponija, striteri se često smucaju oko pekara i kioska sa pljeskavicama gde računaju na prirodnu ljudsku bolećivost prema umiljatom pogledu i mahanju repa. Iz istog razloga, česti su i oko školskih dvorišta i studentskih domova. U većem gradu, svaki kraj ima svoj čopor. Sve su češći udomljeni i odomaćeni striteri, koje ćete prepoznati po ogrlici.
Iako su striteri dobro prilagođeni na suživot sa ljudima i skoro nikada ih ne napadaju (osim stalnog jurcanja za kolima i ponekog napada na biciklistu), veći čopor ovih džukaca, naročito krupnijih, ne treba potcenjivati. Pogotovu noću i na manje prometnim mestima.
