Okoreli karijeristi, kojima je fakultet samo stepenik u daljem napredovanju. Mogu se prepoznati po tome sto u svako doba godine na fakultet dolaze u odelu, a krecu se u grupama, cesto u trojkama (svaka slicnost je slucajna); noge im najcesce vire iz zadnjica profesora, sa asistentima su na 'jebi si mater', a cistacice i sekretarice im se dive. Non-stop organizuju tribine na kojima se skupljaju kao stoka na pojilu, i tako okupljeni savrseno ilustruju izraz 'moj do mojega'.
Cekam predavanja na hodniku kada mi prilazi jedan od njih, ustogljen, zalizan, sa kezom od uveta od uveta iako me vidi prvi put u zivotu:
- Ej, brate, dodji na tribinu veceras. (kez)
- Kakvu tribinu, o cemu se prica?
- O svemu i svacemu (kez) promovisemo prave vrednosti (pogadjate - kez)
- E, daj mani me s tom vasom demagogijom, zaobidji me.
- A ti si znaci od Onih, a... (i dalje prokleti kez)
- Nemoj da ti Onaj jebe mater, goni se kad sam ti rekao!
- Dobro, videcemo jos za ovo, cuce se. (kezeci se vec trazi sledecu zrtvu)
- Ma nosi se!
