Najzabrinutija osoba na svetu. Brine za svog sinčića, ljubi ga majka, više nego Koštunica za poštovanje međunarodnog prava. To što je sinčić zapravo jedna obična copina koja se ne brije po deset dana, šljema vops ispred Studenjaka na dnevnoj bazi i po šurnaesti put pada Rimsko pravo ili Otpornost materijala uopšte nema veze. On je još uvek njena bebica koja ne može sama da pređe ulicu i kojoj konstantno preti opasnost da umre od gladi. Rezultat ove zabrinutosti je minimum pet poziva dnevno začinjenih masom besmislenih pitanja.
Keva: Sine, jesi li dobro spavao?
Sin: Jesam, mama, ne brini.
Keva: A jesi li gladan, jesi li išao na ručak?
Sin: Išao sam, nisam gladan. Evo učim nešto sad.
Keva: A je l' učiš?
Sin (raspižđen, jer mu se cimer već guši od smeha): Učim, sad sam ti rekao!
Keva: A jesi li večerao?
Sin: Večerao sam bre! Daj oladi, kevo, nisam mali!
Keva: A jesi li...
Sin: Ne mama, nisam jebo danas. Aj čućemo se!
