Studenti koji boluju od ove vrste bolesti su jedni od najomraženijih kod svojih kolega. Pre bi izvršili masakr nad crncima u Somaliji i robijali zbog ubistva i rasne netrpeljivosti nego da pomognu drugima. Gledaju samo svoje dupe, a za druge ih baš zabole. Bitno im je da ređaju desetke i pune svoju kasu evrima od babe, dede, tetke, strine, dok one kojima bi mogli da pomognu ko jebe. Uzaludno je tražiti bilo šta od njih, oni će uvek obećati da će ti učiniti, ali će naravno uvek da zaborave, jer moraju prvo da nahrane svoju bezobraznu studentsku guzicu.
Pera : E brate, ti si položio metodologiju, aj mi daj knjigu da učim pošto sam slab sa kintom da kupim skriptu.
Žika : Važi brate, doneću ti sutra.
Sutra....
Pera : E brate, jesi mi doneo knjigu ?
Žika : Jao brate, zaboravio sam, morao sam da štrebam Istoriju, pošalji mi poruku, doneću ti sutra.
Sutra...
Pera : E Žile, poslao sam ti poruku juče, jesi mi poneo sad knjigu?
Žika : Jao brate, prazna mi bila baterija, zaboravio sam da stavim na punjač. Stvarno nisam normalan, čak sam na faks došao sa praznom baterijom. Haha, koji sam degen.
U tom trenutku zvoni Žiki telefon. Pravi se da ne čuje, al se zajebao, jer mu je ton na maksimumu. Pravi kiselu, bezobraznu facu.
Pera u sebi : Jebem ti mater i mrtvu familiju...
