Prevara. Obmana. Laž. Ali ne bilo koja laž, to je bezočna laž. Još jedna u nizu stvari koje nam roditelji kažu u cillju prinude na izvršavanje nečega o čemu ne znamo ništa.
Sve započinje ubeđivanjem, u najranijem detinjstvu, da je kisela kašica od kruške, dunje, šargarepe i etanske kiseline avion. A nije. Avion nema ukus ukišeljene čarape.
Zatim nam kažu da je obdanište zabavno. Ali nije. Svi drugari koje si upoznao su većinu vremena bolesni od boginja, šarlaha, žutice ili leže kod kuće sa razbijenom glavom (možda ipak nije bila dobra ideja da se gađate ledenicama ). Svako jutro ista pesma " Ručak za doručak", ali prc. Doručak je kačamak, ručak je pasulj.
Onda slede osnovna- "Osnovna škola je obavezna , svi idu ", ali nije, Bica i Dljeljana nisu morale u školu, i srednja škola- "Upiši gimnaziju da budeš intelektualac", ali ti imaš isti program kao i drugi đaci, samo kod tebe u školi na tuču i ljubljenje u hodniku profesori gledaju kao na smrtni greh.
A onda sledi ovo. U rangu smrtnih grehova, ova laž se nalazi između "Obeščastio komšijskog psa " i "Udario invalida ciglom.Dva puta ".
Početna sreća koju osećaš što si upisao išta ispari onog trenutka kada vidiš da su predavanja od 8 do 20 h. Svakog dana. Sem subotom. Tada je pr(e)davanje u 14 h.
Zatim borba za bodove, dolazak na predavanja, vežbe, optužbe da si lenj, optužbe da si glup, optužbe da si optužen i tako četiri godine. A onda i peta dok završiš sa ispitima.
A kada pogledaš unazad, imaš i šta da vidiš. Šta si uradio? NIšta. Šta si jebao? NIšta. Šta ćeš sad? Na biro. Gotovo da je bilo zabavno poput onog jednog puta kada si izašao na žurku i zaspao ispovraćan pored peći, pa ti je pantalone uhvatio plamen.
Sledeće u nizu su:
Rad oplemenjuje.
Deca su najveće bogatstvo.
"..a dobićete i akcije od po 1000 evra.."
